Poštovani g. Pušaču,
Vi koji ste danas ugrožena vrsta, Vi koga proganjaju, proteruju i guraju u unapred označene prostore u kojima je dozvoljeno pušenje, Vama je posvećen ovaj članak.
Divlji duvan raste u Americi otprilike već 8000 godina. A pre 2000 godina duvan je počeo da se žvaće i da se puši u društvenim i religijskim ceremonijama i događajima. Sama reč tobacco(duvan) potiče od naziva koji su Indijanci(američki starosedeoci) koristili za veliku cigaru koju su pravili motanjem listova duvana. Naravno, prvi evropljanin koji je otkrio duvan je bio Kristofer Kolumbo 1492. godine koji je duvan i doneo u Evropu a već od 1531. godine je počeo i uzgoj duvana u Santo Domingu, u Evropi. Duvan se koristio i kao novčani standard u toku XVII veka. U drugoj polovini XIX veka se pojavila prva mašina za pakovanje cigareta koja je proizvodila 200 cigareta u minuti dok moderne mašine proizvode i do 9000 cigareta u minuti. Većom proizvodnjom, cigareta je postala jeftinija i dostupnija širokim masama a reklamama je postala i popularnija i prihvatljivija. 

Razlika između cigarete i cigare je u veličini, načinu paljenja i načinu unošenja dima u organizam.

Cigarete su uže, kraće i proizvode se u ogromnim serijama. Umotane su u list tankog papira i uglavnom poseduju sunđerasti filter( “nikad ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera”…). Prilikom pušenja dim se uvlači u pluća. Za paljenje cigareta se koriste šibice ili upaljač .

Cigare ili tompusi su duže i deblje od cigareta, uobičajeno su umotane u ceo list duvana. Pre pušenja tompusa potrebno je odseći vrh i dim se konzumira “pućkanjem” t.j. ne uvlači se dim u pluća.

Prva lula za pušenje pronađena u Evropi je stara oko 2500 godina. Nju su Skiti, Indo-Evropsko pleme, koristili za udisanje dima iz logorske vatre. Lula za duvan u sadašnjem obliku potiče iz Istočne evrope, naravno 😉 , i pravljena je od gline. Popularizaciji pušenje duvana iz Lule je doprinela izjava Generala Lasala u Napoleonovoj vojsci: “Husar koji ne puši je loš vojnik!”, što je navelo Napoleona da izda naređenje da se napravi lula specijalno dizajnirana za njegove vojnike. Za paljenje duvana u luli praktično je imati upaljač za lulu. Kad završite sa pušenjem lule, ona može ili da se isprazni ili da se pepeo ostavi u luli do sledećeg puta. Praksa je pokazala da je bolje promešati pepeo i nabiti ga u dno lule. Svako čišćenje lule posle pušenja podrazumeva guranje presavijene vunene četkice(čistač) u glavu rastavljene lule. Ali taj vlažni čistač ostaje uglavljen u usisnom kanalu i sprečava sušenje lule. A prilikom svakog odvajanja glave od tela lule, posle pušenja dok je lula još topla, može da trajno ošteti vrat lule.Lula mora da se čisti priborom za čišćenje lule i nikako nije dozvoljeno pražnjenje pepela lupanjem lule o cipelu, sto, dlan,…

Duvan za žvakanje nije više u modi jer je pljuvanje sažvakanog i bljutavog ostatka duvana izuzetno neprijatno za gledanje i smatra se nekulturnim ponašanjem.