Beli šećer, koji se dobija iz šećerne repe, je proizvod rafinacije koja uklučuje niz procesa – alkalizaciju, karbonataciju, fosfataciju, sulfitaciju. Korišćenjem raznih hemijskih jedinjenja se smeđ šećer(braon) izbeljuje i dobijaju se beli kristali šećera. Šećer je ugljeni hidrat: 100 g belog šećera sadrži – 398 kalorija, 98 g ugljenih hidrata. Podjednako su štetni i beli i smeđi šećer ali u smeđem šećeru postoje tragovi minerala u zanemarljivim količinama: 100 g smeđeg šećera sadrži – 390 kalorija, 97,5 g ugljenih hidrata

Narodi Azije su proizvodili šećer od šećerne trske nekoliko stotina godina pre naše ere. Evropljani su za šećer saznali od Arapa tek u toku krstaških ratova. Napoleon je napravio revoluciju u proizvodnji šećer jer je naredio da se velike površine zasade sa šećernom repom i naredio je pravljenja pogona za preradu šećera.